|
Laser terapija
Laser je jedna od najmlađih metoda koja se danas
primenjuje u savremenoj medicini, a uprkos tome toliko
prihvaćen da u većini medicinskih grana predstavlja
nezamenljivo sredstvo.
Istorijat počinje od 1917god. od Alberta
Einsteina i njegove hipoteze o indukovanoj emisiji preko
Meymana koji 1960 god. patentira nov izum-laser. Reč
“laser” predstavlja skraćenicu “light amplification by
stimulated emision of radiation “ što znači pojačanje
svetlosti stimulisanom emisijom zračenja.
Oblast života koja nas interesuje je
medicina gde je laser nezamenljiv u većini njenih grana
kao što su: hirurgija, fizikalna medicina,
traumatologija, dermatologija, kozmetika... . Laseri u
zdravstvenim ustanovama u žargonu se nazivaju mekim i
tvrdim što predstavlja sinonime za lasere niske i visoke
snage. Laseri visoke snage svoju primenu su našli u
hirurgiji, dok se laseri niske snage prvenstveno koriste
u fizikalnoj medicini što je za nas i najinteresantnije.
Snaga lasera, izlazna snaga laserskog
zraka, talasna dužina, energija zračenja, fokus
laserskog zračenja, ukupna energija laserskog zračenja
kao i režim rada (kontinuirani ili impulsni) su
parametri koji određuju efekte primene lasera i moraju
biti precizni pre nego što se laser primeni u praktičnom
radu.
Dejstvo lasera u fizikalnoj terapiji:
Biološke promene do kojih dolazi tokom lasero-terapije
posledica su ne samo tretiranog efekta lasera, nego i
odgovora ''domaćina'' koji se sastoji u promeni
metaboličkih aktivnosti koje traju i do mesec dana.
Laserski snop može da proizvede efekat inhibicije ili
stimulacije u lokalnom celularnom području, tako da
slabi stimulansi mogu da pobuđuju fiziološku aktivnost,
umereni podstiču, jaki zadržavaju a veoma jaki
sprečavaju. Veća gustina izaziva destruktivno dejstvo a
manja biostimulativno.
Refleksno-terapijskim nadražajem na određene biološke
aktivne tačke na koži, pokreću se procesi sinteze
različitih biološki aktivnih supstanci koje imaju
analgetičko, antiinflamatorno i antiedematozno
regulativno dejstvo.
Laseroterapijom stimulišemo rast ćelija vezivnog
tkiva, tkiva tetiva, koštanog tkiva, Stimulišu ćelijsku
regeneraciju nervnih ćelija.
Stimuliše aktivnost tkiva: promene u sadržaju
prostaglandina, povećan sadržaj specifičnih enzima,
povećanje produkcije ćelijskih produkata.
Smanjuje sposobnost limfocita da deluje na stimulus
antigena. Povećana regeneracija limfnih sudova i vena .
Usporava ili smanjuje stvaranje fibroznog tkiva ( kod
opekotina i hiruških rana).
Stimuliše nervnu funkciju-povećava amplitudu akcionog
potencijala.
|
|